О НАМА

Негде у јуну 2014. године, Дарко Петровић и Горан Јовановић седели су у једном кафићу на Сењаку.
Наиме, Дарко је на интернету нашао снимак клинца по имену Винстон Севиџ и желео је да тај снимак покаже и Горану.
На том снимку, Винстон је покушавао да глуми „великог“ новинара, презентера „озбиљних“ вести. И био је много сладак у тим покушајима. Није то, додуше, ни близу имало форму какву данас има „Мали Дневник“, али је послужило као иницијална идеја.
И све у свему, после попијеног пића ( можда су била и два, безалкохолна ), Дарко и Горан су се договорили да покушају да осмисле телевизијску емисију информативног типа, коју ће у потпуности реализовати деца. Горанов задатак је био да то све некако уобличи „на папиру“, а Дарко је преузео на себе све остале обавезе око формирања тима и обезбеђивања друге врсте логистике ( студио за пилот епизоду, потенцијални емитер, проналазак одговарајуће деце итд. ).
Недуго затим, „Мали Дневник“ је, барем на папиру, добио форму коју, мање-више, има и данас. На следећим састанцима, та идеја је још мало избрушена, а онда је, врло амбициозно, одлучено да се будућа пилот епизода понуди Радио Телевизији Србије, као ( можда ) идеалан телевизијски формат за термин у 19:15.
Наиме, тај термин је деценијама био резервисан управо за децу. Многе генерације су одрастале уз садржаје намењене деци, који су емитовани управо у том термину, непосредно пре „великог“ Дневника. Идеја је, дакле, била да се тај термин врати деци.
Наравно, жеља је једна ствар, а реалност је нешто сасвим друго. Требало је, пре тога, урадити још много посла.
У цео пројекат ускоро се укључила и школа за таленте „УМС“, која је, својим радом са децом, стекла углед као најозбиљнија институција тог типа.
А онда је, управо у просторијама „УМС-а“, одржан и први кастинг за децу.
На том кастингу, продукциони тим је први пут видео Луку, Галу, Анђелу, Филипа, Матију, Луну..
И заправо, био је то тренутак када је и званично рођен „Мали Дневник“.
Срећом, потенцијал те идеје препознало је и руководство Радио Телевизије Србије, на челу са Николом Мирковим, тадашњим вршиоцем дужности Генералног директора и уредницом редакције Дечјег програма Наташом Дракулић.
И 6. октобра 2014. године, у 19 и 15 на првом програму РТС-а, гледаоци су први пут чули најаву: „Добро вече, ово је Мали Дневник.. „
Данас, „Мали Дневник“ је већ озбиљан бренд, а деца која га воде постала су можда и најпрепознатљивија ТВ лица у земљи. Додатни квалитет емисије чине и наши „мали“ новинари из неколико дописништва у Србији (Ниш, Ужице, Нови Пазар, Смедерево, Косовска Митровица).
Али, то је мање важно.
Много је важније да су остала срећна и да све и даље схватају као игру, али и као прилику да нешто и науче.
А најважније од свега је да ће, можда, једног дана у будућности, моћи да кажу да су захваљујући „Малом Дневнику“ постали бољи људи.
Баш као што се надамо да ће исто то моћи да кажу и редовни гледаоци „Малог Дневника“.
Због тога, „Мали Дневник“ је заправо све друго, само не мали.